Praktični feng šui i simbolika u hrišćanskoj umetnosti

Naši preci su poštovali svoj dom kao sveto mesto, pribežište u kome su nalazili sve što je važno za život: ljubav, utehu, spokoj i inspiraciju za rad. Kada se u svom domu osećamo sigurno i zbrinuto onda njegovo uredjenje i održavanje ima prioritetan značaj za nas. Umeće uredjenja doma koji će imati pravu atmosferu za nas i naše bližnje se gradi godinama usvajanjem i aplikacijom novih znanja i veština kao što je feng šui, dizajn enterijera, pejzažna arhitektura ali i negovanjem tradicionalnih vrednosti. Kao što ništa na svetu nije statičano i dom se preobražava zajedno sa nama, za razvoj individualnosti i zdravo funkcionisanje u različitim periodima života u kojima imamo specifične potrebe, da bi smo ih zadovoljili naše okruženje neminovno mora da se menja kako bi sve naše aspiracije imale šansu da se realizuju. Okolnosti koje proističu iz savremenog načina života su čoveka dovele u poziciju da veći deo vremena provodi u unutrašnjem prostoru, zbog čega je njegovo adekvatno uredjenje od posebne važnosti za kvalitetno življenje. Dostizanje sklada u našem životnom prostoru stvara preduslov da boraveći u okruženju koje nam pruža mir i stabilnost dostignemo sklad izmedju želja i potreba. Harmonija koju negujemo oko sebe se kao obrazac usvaja i postavlja kao imperativ u svim našim akcijama i interakcijama sa drugim ljudima. Svaki pa i najmanji haos u našem okruženju je plod naše nebrige, ali i obrazac koji sigurno negujemo u nekoj sferi života. Dom jeste slika u ogledalu onih koji žive u njemu.

Feng šui nije nešto odvojeno od života, to je umeće kojim se neguje čovekova percepcija da se okruženje sagleda onakvim kakvo jeste i da se upoznaju sopstvene projekcije koje će spoznajom o medjuzavisnosti uzrokovati porast samosvesti koji vodi podizanju kvaliteta delotvornosti i konkretnosti. Posmatrati okruženje u "duhu feng šui-a" znači osloboditi se od navika da neki hroničan problem ili deficit u nekoj sferi života primamo kao uobičajene ili sudbinske. Uredjivanjem prostora po osnovnim konceptima feng šui-a menja "energetske navike" i otvara put da se životni ciljevi menjaju u skladu sa potrebama a život neprekidno bogati stvaralačkim angažovanjem svakog čoveka.

Feng šui poznaje zakon koji govori o tome da se stvari ponavljaju. Ovaj zakon "sreće prethodnika" kaže da se novim stanovnicima ponavljaju stvari koje su se dogadjale njihovim prethodnicima. Stari Kinezi su govorili da je feng šui andjeo čuvar svake kuće, što svim ljudima koji nose u svojim genima hrišćansku tradiciju nije stran pojam. Ova metoda pravilnog uredjenja prostora je postala poznata zahvaljujući tzv. "lekovima za prostor", jednostavnim sredstvima koji su vrlo često oslikani različitim simbolima. Usled nepoznavanja porekla simbola koji se najčešće rabe vrlo često se je kod ljudi javlja pitanje da li čovek ako je hrišćanin ili pripadnik neke druge religije njihovom praktičnom primenom pravi u startu kardinalnu grešku usvajajući nove principe a zanemarujući tradiciju.

Nužno je istaći da je klasični feng šui jedno sveobuhvatno znanje čiji su se krucijalni principi kristalisali decenijama, zbog čega se on i smatra veštinom i umetnošću. Feng šui nije religija, već metod samorazvoja koji ima za cilj stvaranje harmonične sredine pogodne za plodan i zdrav život. Stara kineska poslovica kaže: "Ako postoji sklad u domu, biće i harmonija u naciji i obrnuto." Pravilnim uredjenjem bez obzira da li se radi o unutrašnjem ili spoljašnjem prostoru, unošenjem simboličkih objekata stvara se estetski skladan prostor. Ono što je poznato vekovima i u zapadnoj civilizaciji je da postoje mesta koja nisu pogodna za život, takodje život na selu se razlikuje od života u gradu ali uvek važi princip da mesto na kome živimo i način na koji stanujemo utiču na naše zdravlje, vitalnost, odnose sa drugim ljudima samim tim i na generalnu uspešnost u životu. Feng šui je metod analiziranja prostora, ali i sredstvo da se isti primenom odgovarajućih tehnika i upotrebom različitih simboličkih objekata može da oplemeni i unapredi. Mehanizam je jednostavan kada se načine izmene i u prostoru bilo spoljašnjem ili unutrašnjem prestane da postoji ono što je do tada bilo manifestno.

Feng shui u svojoj suštini jeste upravo to da ono što je autohtono, nama srodno, da to rabimo u svim aspektima, da odatle crpimo odgovore pomoć i rešenja za problematiku. Kinezi su samo bili vredni i predani u sistematizovanju i vodjenju evidencije tokom vremena što je iznedrilo skup univerzalnih principa - ono što jeste kulturno bogatstvo celog čovečanstva.

Pri odabiru simbola koje ćete implementirati u svoje okruženje pomno se upoznajte sa njihovim značenjem. Odaberite samo one koje se vama dopadaju i ne žurite sa njihovim unošenjem u dom, svaku odluku preispitajte i ne dozvolite da ponešeni entuzijazmom preplavite dom simboličkim objektima samo zato što imaju motiv ili simbol koji se pominje u feng šui-u, koji vam intimno ništa ne znači ili o kome malo znate. Dozvolite sebi dozu kreativnosti i ne zaboravite da simboli ne moraju da budu antički ili kineskog porekla da bi delovali, pozabavite se sopstvenom tradicijom otkrićete veliku riznicu moćnih simbola u hrišćanskoj umetnosti.

Simboli u hrišćanskoj umetnosti

Naizgled diskretni detalji na ikoni ili fresci nose duboke poruke u sebi. Umetnik hrišćanske epohe teško bi punoću svoje vere mogao iskazati da nije simbola koji često rečitije i od same scene koju prate govore o vrlinama i manama koje čovek poseduje, o njegovim nadanjima i strahovima. Naizgled nevažani detalji na ikonama poput goluba, palminog lista ili maslinove grančice tu su da verno približe poruke, otuda je njihovo poznavanje preduslov za razumevanje.

Poreklo simbola seže daleko u prošlost koliko i Biblija, brojni su i daju širok spektar tema koje se mogu naslikati tako da u izražavaju želje različitih vidova sreće, suštinski neke suptilne razlike koje se mogu sresti u tumačenjima su sublimirane uvek u jednu poruku – da se slavi bogougodan život. Prema grupama simbola, ljudi su centralna bića zahvaljujući kojima životinje, biljke i predmeti imaju smisao u božanskom poretku. Simboli bez kojih bi hrišćanska umetnost bila mnogo manje razumljiva mogu se okvirno svrstati u nekoliko grupa:

Životinjski simboli

Lav – često predstvaljana životinja u hrišćanskoj umetnsti, koji ima različito značenje u zavisnosti u kakvom kontekstu se javlja. Obično je simbol snage, hrabrosti i postojanosti. Za hrišćane je značajna priča iz "Fiziologa" ("Slovo o stvorenjuima koja hodaju i lete") koja govori o lavici koja je olavila mrtvog lavića i ostala da leži pored njega sve dok nije došao lav i svom mladunčetu udahnuo život. Pošto je Bog dunuo u Adama, te smo mi oživeli, lav se smatra simbolom vaskrsenja. Po jednoj drugoj priči iz "Fiziologa" lav spava otvorenih očiju, pa je postao simbol budnosti duha.

Jagnje – druga veoma često prikazana životinja vezana je za Hrista, jer je jagnje žrtvena životinja, a zna se da je Hrist žrtvovao sebe zarad spasenja ljudskog roda. Sveti Jovan dočekuje Isusa na reci Jordanu rečima: "Evo jagnjeta božjeg koji je na sebe preuzeo sve grehove sveta." Jagnje je, prema tome simbol njegove žrtve.

Bik – u staroj religiji bik je bio simbol mesec. U jevandjelju se kaže da su Hrista po njegovom rodjenju u pećini zagrejali vo i magarac (oni su izabrani jer su najskromnije medju životinjama i podsećaju da se Hris rodio u najvećoj skromnosti.).

Kentaur – izmišljena životinja sa telom konja i glavom čoveka u hrišćanskoj civilizaciji obično označava greh i preljubu. Takodje ukazuje na jeretika, odnosno čoveka kolebjivog u veri.

Pas – u hrišćanskoj simbolici je pridruženo značenje vernosti i budnosti. "Tobija i andjeo" je scena u kojoj prisustvo pas treba da ukaže naprirodu ovoga mladića. U Svetom pismu, medjutim, pas se vrlo retko javlja.

Golub – asocira na praštanje i nevinost. Podseća da je Bog oprostio ljudima. U hrišćanstvu golub je znak Svetoga duha, pa se javlja u scenama Blagovesti i Kršetnje ("Nebesa su se otvorila i Sveti duh u vidu goluba sišao je na Hrista.") Na Zapadu golub označava i crkvu na zemlji.

Riba – još jedan symbol samoga Hrista. Označava duše spasenih hrišćana. Riba predstavlja i hrišćanstvo uopšte.

Roda – Simbol neporočnosti i budnosti. Najavljuje rodjenje Hristovo, njegov dolazak na zemlju, pa se prikazuje uz Blagovesti.

Pelikan – ptica koja je toliko volela svoje potomstvo da je u nedostatku hrane ptiće hranila svojom krvlju. Jasna je analogija sa Hristom koji je radi ljubavi i spasenja ljudskog roda stradao na krstu. Zbog toga se ponekada pelican slika na krstu u sceni raspeća.

Paun - predtsvlja Hrista koji sve vidi jer su šare na njegovom repu, kako se veruje, zapravo njegove oči. Kaže se da je paun ptica sa sto očiju. Pošto mu meso po verovanju ne truli, on je i simbol besmrtnosti.

Biljke kao simbolički prikazi

Smokva – simbol požude i plodnosti, zbog priče o Adamu i Evi u raju (smokvino lišće) Plod je pun semenja pa se prikazuje i kao symbol plodnosti.

Groždje – simbol je Hristove krvi, podseća na njegove muke, na njegovu žrtvu, jer se vino dobija od groždja.

Maslina – govori o miru. Na nekim renesansnim slikama archangel Gavrilo maslinovom granom javlja Bogorodici dobru vest da će roditi Hrista. To je sklapanje novog saveza izmedju Boga i čoveka. Novi zavet, novo praštanje Boga ljudima.

Krin – zbog bele boje i oblika ovaj cvet postao je simbol čistote, pa i same Bogorodice. Podseća na njenu telesnu i duhovnu čistotu. Javlja se u sceni Blagovesti kao nenametljiv ukras u vazi ili u njenoj ruci. Baš zbog ove simbolike krin je rado uziman kao atribut svetitelja na Zapadu. Krin je ušao i u amblematiku vladarskih kuća, kao i nekih gradova u Evropi (Venecija).

Ruža – oduvekje označavala ljubav a u hrišćanstvu predstvalja i Bogorodicu. U umetnosti je prisutan poseban prikaz Bogorodice okružene ružama – "Madona del rosano"

Palma - je simbol pobede. U hrišćanstvu podseća na pobedu života nad smrću. Umetnici ranohrišćanske epohe mučenike i mučenice slikali su sa palminom grančicom u ruci. Hrista prilikom njegovog ulaska u Jerusalim narod dočekuje bacajući pred njega palmino lišće.

Strane sveta kao simboli u hrišćanstvu

Istok – veoma važna strana sveta za hrišćane jer je na istoku raj. Edemski vrt takodje je na ovoj strain sveta, To je strana na kojoj je olatar, strana ka kojoj se okreće svešeno lice moleći se Bogu.

Zapad – označava suprostnost istoku i tamu.

Jug – ima pozitivno značenje i u vezi je sa Suncem, svetlošću i toplotom. Označava dobro, Hrista i njegovu dobrotu.

Sever – je carstvo nečastivoga i tuge.

Simbolika boja

Crvena – boja vatre i krvi, pa se njome izražavaju mučeništvo. Ona je izraz Božanske neergije, božanske ljubavi pa se u vezi s tim koristi i pri izboru boja za nosioce visokih zvanja u crkvenj hijerarhiji.

Purpur - carska boja. U vizantiji su samo car i njegova porodica nosili purpurnu odeću i samo je on mogao da se potpisuje purpurnim mastilom. Jevandjelje na časnoj trpezi ima purpurne korice.

Bela – oduvek je označavala čistotu i upućivala na duhovnost.

Zelena – boja nade i ljubavi. U srednjem veku je bila rezervisana za patrijarha. Samo je on mogao da je koristi zeleno mastilo za potpis.

Plava – simbol neba, nematerijalnog sveta. Zato pozadina na srednjovekovnim slikama jeste plava, a redovno se javlja i kada treba prikazati Hrista u njegovom božanskom obličju (Preobraženje Hrista)

Žuta – ima slično značenje kao i plava, posebno njeni zlatni tonovi. Zbog toga je ova boja često prisutna kao pozadina na slikama hrišćanske epohe. Umetnik zlatom naglašava duhovnost i nematerijalnost predstave.

Simbolika brojeva hrišćanskoj umetnosti

Broj jedan (1) – simbol jedinstva, punoća se ne može deliti.

Broj dva (2) – označava dve prirode Hristove, božansku i ljudsku.

Broj tri (3) – važan broj u simbolici još od paganskih vremena. Pitagora ga zove brojem celine jer on označava početak sredinu i kraj. U hrišćanstvu označava svetu trojicu – Boga oca, Boga sina i Boga svetog duha. Simbolizuje i tri andjela (Avramovo gostoprimstvo). Takodje podseća na tri dana koja je Isus proveo u grobu (sahranjen je u petak, a vaskrsao je u nedelju).

Broj četiri (4) – podseća na četiri elementa u prirodi, četiri rajske rekei četiri jevandjeliste.

Broj pet (5) – simbol Hristovih rana.

Broj šest (6) – broj savršenstva, stvaranja i moći Boga (za šest dana je stvorio svet).

Broj sedam (7) – označava ljubav prema bližnjem, milosrdje, a vezuje se i za svetog duha.

Broj osam (8) – broj vaskrsenja jer je Isus osmoga dana po ulasku u Jerusalim vaskrsao.

Broj devet (9) – broj andjela. Smatra se da postoji devet andjeoskih činova na nebu koji okružuju Boga.

Broj deset (10) – deset božijih zapovesti je izložio Mojsije na Sinajskoj gori.

Broj dvanaest (19) – omiljeni broj hrišćana jer se odnosi na broja apsotola. Označava punoću crkve, njenu jedinstvenost i nedeljivost.

Broj trinaest (13) – broj nevere i izdaje, jer je na tajnoj večeriuz hrista za stolom bilo još dvanaest apostola. Trinaesti za stolom bio je Juda, koji će ga izdati.

Broj četrdeset (40) – vezan je za iskušenje, kao i za boravak duše na zemlji posle smrti. Potop je trajao četrdeset dana, Hrist je posle vaskrsnuća četrdeset dana boravio na zemlji pre nego što se uzneo na nebo.

Broj pedeset (50) – označava dan kada je Sveti duh sišao na apostole I osposobio ih da šire hrišćanstvo.

Broj hiljadu (1000) – broj koji označava večnost, neko nebrojeno mnoštvo.

Ovo je elementarno podsećanje šta znače neki detalji koje često srećemo u hrišćanskoj umetnosti koje najčešće unosimo u dom na ikonama. Upoznavanjem njihovog prenesenog značenja otvara nam brojne mogućnosti da ono što pripada našem predanju, energetsku matricu koju nose pazljivo i znalački unesemo u naš dom i oplemenimo život u nekom aspektu postojanja.

"Vera je olovka duše koja crta božanske stvari"